Čudotvorni preparat koji otklanja umor! (nije kafa)

Jednom prilikom mi se za skajp konsultaciju obratila žena koja se žalila na nekoliko stvari.

Preosteljivost, razdražljivost, nesigurnost, osećaj neuspešnosti.

Prilikom našeg prvog (i poslednjeg) skajp susreta, pričala mi je o sebi i svom životu. Nabrajala mi je šta sve radi, koje obaveze ima, u kakvim okolnostima živi.

Pažljivo sam je slušala, u želji da shvatim o čemu se radi i kako mogu da joj pomognem.

Kako je njena priča odmicala, u glavi su mi se kristalisala dva pitanja:

-da li i kako se odmara,

-šta čini za sebe.

Nakon nekog vremena pažljivog slušanja, postavila sam joj pitanje- kada i kako se odmarate?

Žena, koja je pre toga tečno i brzo govorila, je zaćutala i širom otovorila oči. Izgledala mi je kao da ne razume šta je pitam. Kao da sam je pitala koji je kvadratni koren iz 2598.

Pa….ne odmaram se….nemam vremena…

Objasnila sam joj koliko je odmor važan, i to ne samo godišnji odmor, 10 dana godišnje. Ne ni vikendi.

Svakodnevni odmor. Svakog dana po malo. Desetak minuta između različitih aktivnosti.

Na prvi pogled izgleda nelogično, da se često odmara i prave pauze. Ali, u praksi se pokazalo da je to mnogo, mnogo, mnogo efikasnije od rada dok se sve ne završi.

Neko vreme možemo da radimo bez prestanka, da rezultati budu zadovoljavajući i da nemamo posledice po zdravlje, fizičko i mentalno.

Kada smo iscrpljeni manje smo efikasni, više grešimo, treba nam više vremena za obavljanje zadataka koje smo postavili pred sebe, osetljiviji smo i razdražljiviji, nesigurniji u sebe, manje zadovoljni….

Napisala sam da je taj skajp susret bio prvi i poslednji. Javila mi se mejlom posle nekog vremena, oduševljena. Svi ti problemi na koje se žalila i za koje je bila spremna da izdvaja vreme i novac za rad sa psihologom rešili su se sami od sebe. Tačnije, rešila ih je ona tako što je u svoj život i dnevni raspored uvela naizgled male promene:

– redovno odmaranje i opuštanje,

-praćenje toga šta i kako oseća,

-zaustavljanje kada oseti da je premorena.

Postoji i nešto što se zove moćna dremka (power nap), 15-20 minuta dremkanja dnevno dokazano ima bolje dejstvo od kafe i energetskih napitaka! Nema te kafe i tog energetskog napitka koji će se po dejstvu približiti- odmoru, odmaranju, negovanju sebe.

Odmor održava čoveka kao što ga održava i rad. Odmor zato nije prestanak rada, nego upravo omogućavanje života. Odmor i rad su dva koraka u životu, koji jedan bez drugog ne postoje. Ko samo radi, brzo će se iscrpeti i nestati iz sveta. Ko se samo odmara, brzo će očajavati, izgubiti smisao života i postati duhovno mrtav.

Rad i odmor su kao udisaj i izdisaj naših pluća. Odmor bez rada, ni rad bez

odmora, ne mogu postojati. Ko samo udiše, to jest ako samo radi, brzo će se ugušiti od posla. Ko samo izdiše vazduh, to jest ako se samo odmara, izdahnuće takođe i on i njegov život.
Rad i odmor su kao kucanje čovekobog srca. Srce pupma krv u sve delove organizma, a onda je opet iz njih povlači nazad.

Tomislav Ivančić
„Za umorne“

Problem moje klijentkinje je tako lako i brzo rešen zato što je uzrok bio u nedostatku odmaranja. Nekada su uzroci problema koje je navela drugačiji i tada je potreban drugačiji pristup. Ali, koji god da je problem u pitanju, koji god uzrok tog problema bio, sve se brže i lakše rešava kada je čovek odmoran.

Znate već koliko mnogo ja volim da pišem, i koliko uživam u tome. Toliko uživam da nekad preteram. Samo pišem, pišem, pišem, ideje me spopadaju sa svih strana….uživancija 🙂

A onda sednem ispred računara, u želji da pišem, i ništa mi ne pada na pamet. Inspiracija nula. Entuzijazam nula. Pitam se kako sam uopšte napisala sve što sam do sada napisala. I deluje mi kao da  nikada više neću smisliti nešto lepo i pametno da napišem.

Umesto da se zabrinem, uzmem čudotvorni preparat koji otklanja umor. Odmorim se. Radim nešto drugo. Odem u šetnju. Družim se sa nekim dragim. Dam sebi dovoljno vremena da se odmorim, ne teram sebe da pišem i smišljam bilo šta. Posebno pomaže kada odlučim da nekoliko dana neću ništa pisati. Da se jelte odmorim malo.

I tada se dogodi čudo! Kada odlučim da se odmorim i dozvolim to sebi, kada neću da pritiskam sebe jer znam da nema svrhe, umor prođe mnogo brže nego što sam očekivala.

Pre sat vremena sam se osećala tako. Umorno, neinspirisano, nemotivisano, kao da nemam ništa da dam.

Kao i obično, primenila sam čudotvorni preparat koji otklanja umor, dala sebi voljno do daljnjeg, prošetala malo, vratila se, i ovaj tekst me prosto nagovara da ga pišem. Ma, sam se piše. A ja uživam. Kao da ne radim ništa, kao da se igram.

Tako je to kad se odmorimo malo.

Iz knjige „Lepe misli za lepe dane“

Pročitajte:

Moćan ritual pre spavanja: popravlja raspoloženje i povećava produktivnost

10+ zdravih načina da se utešite

Šta je psihološka otpornost i kako je povećati

Kako na brz i jednostavan način napuniti baterije?